Мало касним, али ево ме. Читам ових дана разне текстове на блоговима, порталима, новинама посвећене школи и првенствено првацима. Наравно, већина је кукаторски оријентисана, Те строга учитељица, те претешка торба, те превише домаћих, мало времена за игру, лоши уџбеници,... Тако кажу одрасли људи, а деца им верују. На срећу, само њихова деца.
Моје мезимче је потпуно одушевљено! Учитељица је наравно најбоља на свету и даћу све од себе да мишљење не промени све до краја школовања. И мени се веома допала на родитељском састанку, а затим и на отвореним вратима, која су била заказана свим родитељима. Лепо је упознати се и један на један. У нашем случају, два на један. Био је и тата. Јасна, прецизна, конкретна, посвећена. Па, сваки дан нам свима, а има нас 30, шаље поруке шта од књига и свезака сутра треба да понесу како не би носили више него што је потребно. Пре ужине обавезно перу руке сапуном. Сваки дан иду у двориште. Славили су прошле недеље два рођендана у школи, наравно у време наставе. Треба да се упознају, здруже, играју заједно. Наредних 8 година ће се виђати једни са другима више него са теткама, бакама, декама.
Домаћи задаци? Има их. Превише? По мом мишљењу, таман. Кренули су тек ове недеље, они нешто озбиљнији, и потребно је тек нешто више од сата да се ураде. Данас је, на пример, била у школи до 11.10, а затим правац Таш. Сваки дан после школе одлазимо на Таш и увек их је десетак првака што из њеног, што из других одељења и уживају. Љуљашке, пењалице, клацкалице, скупљање кестења, јурке, жмурке. И тако до ручка, када смо у школи пре подне. После ручка мало одмарамо, па радимо домаћи. Онда поново напоље. Тада се видимо са старим другарицама, шетамо, возимо тротинет или идемо у биоскоп. Важно је да смо код куће до 19.30. Вечера, спремање за кревет, бајка, па спавањац. А када ујутру зазвони сат, моја госпођица устане одмах и трк у купатило, па брзо доручкује и покрет у школу. Јако јој је стало да не закасни.
Уџбеници? Мени се допадају. Пуни су слика и разноврсних задатака. Радимо по Клетовим издањима све предмете. Наравно да јој треба мала помоћ при изради домаћих сада, када смо добили и уџбенике, али дивно је радити са својим дететом. Гледати га како напредује и даје све од себе да би добило ''Браво'' од учитељице.
Колико сам се само пута у ове две недеље вратила уназад, у своју основну школу! Из ове перспективе, то је био најлепши део мог живота. Волела бих да се и моја девојчица једног дана тако осећа.
Нема коментара:
Постави коментар